Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

раскуха́ва̄ње

стом 5, стр. 417

раскуха́ва̄ње

раскухавање

Лема

раскухавање

Извор

том 5, стр. 417, редослед 6

  1. —

    гл. им. од раскухавати (се) уч. према раскухати (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицауч. — учестали глагол
    раскуха́вати (се), -у̀ха̄ва̄м (се) несврш. и ра̀скухати (се), -а̄м (се) сврш. = раскувати (се). — Узвари добро да се и кости раскухајУ.
    Дан.
Изворни текст (OCR)
раскуха́ва̄ње с гл. им. од раскухавати (се). раскуха́вати (се), -у̀ха̄ва̄м (се) несврш. и уч. према раскухати (се). ра̀скухати (се), -а̄м (се) сврш. = раскувати (се). — Узвари добро да се и кости раскухајУ. Дан.