ра́скућ
раскућ
Лема
раскућ
Извор
том 5, стр. 417, редослед 1
- —
необ. подела, деоба, раскућивање (о имању).
— Боли га распад породице и раскућ имања.
Изворни текст (OCR)
ра́скућ м необ. подела, деоба, раскућивање (о имању). — Боли га распад породице и раскућ имања. Лал.