раскућа́ва̄ње
раскућавање
Лема
раскућавање
Извор
том 5, стр. 417, редослед 3
- —
гл. им. од раскућавати (се).
раскућа́вати (се), -у̀ћа̄ва̄м (се) = раскућивати (се) несврш. и уч. према раскућити (се).
Изворни текст (OCR)
раскућа́ва̄ње с гл. им. од раскућавати (се). раскућа́вати (се), -у̀ћа̄ва̄м (се) = раскућивати (се) несврш. и уч. према раскућити (се).