раскући́ва̄ње
раскућивање
Лема
раскућивање
Извор
том 5, стр. 417, редослед 4
- —
гл. им. од раскућивати (се).
раскући́вати (се), -у̀ћује̄м (се) несврш. = раскућавати (се).
Изворни текст (OCR)
раскући́ва̄ње с гл. им. од раскућивати (се). раскући́вати (се), -у̀ћује̄м (се) несврш. = раскућавати (се).