ра̀скућити

раскућити

Лема

раскућити

Извор

том 5, стр. 417, редослед 5

—
осиромашити, упропастити кућу, дом (рђавим, лошим радом, деобом и сл.).
сл. — слично
— Зна он како се тече и како раскући кућа.
Лоп.
Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.
Ком.

Пододреднице

~ се

остати без куће, без имовине; расути се, разићи се, напустити кућу, дом (о укућанима). — Ето, раскућили смо се — рекао је. Сим. Стричева се кућа раскући. Станоја напусти стричеву кућу. Станк

остати без куће, без имовине; расути се, разићи се, напустити кућу, дом (о укућанима).

Изворни текст (OCR)

ра̀скућити, -ӣм сврш. осиромашити, упропастити кућу, дом (рђавим, лошим радом, деобом и сл.). — Зна он како се тече и како раскући кућа. Лоп. Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио. Ком.