расмѐјати

расмејати

расмејати

том 5, стр. 417, редослед 25

—
ијек. расмѝјати, сврш учинити да се неко много смеје, насмејати.
ијек. — ијекавски
Тако је ... расмејала ... оца.
Сек.

~ се

ударити у смех, почети се смејати, насмејати се. — Кад би се разговарала, расмијала би се. Пец

ударити у смех, почети се смејати, насмејати се.

Изворни текст (OCR)

расмѐјати, -је̄м, ијек. расмѝјати, сврш. учинити да се неко много смеје, насмејати. — Тако је ... расмејала ... оца. Сек.