Одредница

распа́лити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 418

распа́лити

распалити

Лема

распалити

Извор

том 5, стр. 418, редослед 23

  1. 1.

    (трп. прид. ра̀спа̄љен) сврш. ражећи, разгорети, распламтети (о ватри, пламену).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Партизани распалише две ватре. Ољ. фиr. Распаљеним очима гледала је преко снијега.
    Бен.
  2. 2.

    снажно ударити, одаламити, млатнути.

    — Учитељица ... ме изненада распали преко леђа равналом.
    Пав.
    Никица распали шамар младићу.
    Чипл.
  3. 3.а.

    (по чему) почети живо, брзо пуцати, гађати (о ватреном оружју).

    — Душко окрену цијев бацача и распали по зеленишу.
    Лал.
  4. 3.б.

    пожудно, халапљиво почети јести и пити.

    — Сједоше за стол и распалише по шунки и шљивовици. Њј. 1970.
  5. 4.

    фиr. јако подстаћи, раздражити, разбуктати, распламсати.

    — Све би то распалило мога оца, и он је стао викати.
    Ков. А.
    Ратоборно расположење ... је херцеговачки устанак распалио код нашега света. Јов.С.
  6. 5.

    фиг.почети нешто брзо, живо, енергично (радити, говорити, певати и сл.).

    сл. — слично
    — Мађар распали један добар кас и изгуби се.
    Вин.
    Седне у шљивику под једну шљиву и распали: »Иде Миле и тарабе броји«. Пол. 1958.

Пододреднице

~ се

1. разбуктати се, распламтети се, распламсати се. — Она дрва ... се распале и стану горјети. Маж. М. фиг. Политичке страсти у Скупштини биле су се сувише распалиле. Јов. С. 2. фиг. а. много се наљутити, пасти у ватру, раздражити се, разљутити се. — Кад се распали и стане тући шаком ... чисто претрнеш. Пав. Пошто се петлови довољно распале, власници их пуштају и борба почиње. Пол. 1971. б. веома се загрејати, расположити се (обично под утицајем алкохола). — Затим почеше да пију ракијУ. Заrрејаше се, распалише, оживеше сасвим. Пер

разбуктати се, распламтети се, распламсати се.фиг. много се наљутити, пасти у ватру, раздражити се, разљутити се.веома се загрејати, расположити се (обично под утицајем алкохола).
Изворни текст (OCR)
распа́лити, ра̀спа̄лӣм (трп. прид. ра̀спа̄љен) сврш. 1. ражећи, разгорети, распламтети (о ватри, пламену). — Партизани распалише две ватре. Ољ. фиr. Распаљеним очима гледала је преко снијега. Бен. 2. снажно ударити, одаламити, млатнути. — Учитељица ... ме изненада распали преко леђа равналом. Пав. Никица распали шамар младићу. Чипл. 3. (по чему) а. почети живо, брзо пуцати, гађати (о ватреном оружју). — Душко окрену цијев бацача и распали по зеленишу. Лал. б. пожудно, халапљиво почети јести и пити. — Сједоше за стол и распалише по шунки и шљивовици. Њј. 1970. 4. фиr. јако подстаћи, раздражити, разбуктати, распламсати. — Све би то распалило мога оца, и он је стао викати. Ков. А. Ратоборно расположење ... је херцеговачки устанак распалио код нашега света. Јов.С. 5. фиг.почети нешто брзо, живо, енергично (радити, говорити, певати и сл.). — Мађар распали један добар кас и изгуби се. Вин. Седне у шљивику под једну шљиву и распали: »Иде Миле и тарабе броји«. Пол. 1958.