распаљи́ва̄ње
распаљивање
Лема
распаљивање
Извор
том 5, стр. 419, редослед 4
- —
гл. им. од распаљивати и уч. према распалити (се).
распаљи́вати (се), -а̀љује̄м се не̏сврш.
Изворни текст (OCR)
распаљи́ва̄ње с гл. им. од распаљивати распаљи́вати (се), -а̀љује̄м се не̏сврш. и уч. према распалити (се).