распирѝва̄ч

распиривач

Стална адреса

Лема

распиривач

Извор

том 5, стр. 423, редослед 3

1.
онај који што распирује, распаљује: ~ мржње, ~ страсти распи́рити, ра̀спӣрӣм и распи́рӣм сврш. 1. пирећи, дувајући распалити ватру.
— Малу жишку у огањ распири.
Бој.
Распирише огарице.
Торд.
2.
фиг. подстичући, хушкајући учинити да се нешто рашири, распалити, разбуктати (страсти).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Хоџе cV] ... распирили вјерску занесеност.
Том.
Није му било тешко да народно незадовољство раСпири у прави устанак.
Јов. С.

Пододреднице

~ се

распалити се; фиг. узети мах. — Гњев ... му се распирио срцем. Коз. Ј. Сада ће да се распири искра устанка. Поп. Ј

распалити се; фиг. узети мах.

Изворни текст (OCR)

распирѝва̄ч, -а́ча м онај који што распирује, распаљује: ~ мржње, ~ страсти. распи́рити, ра̀спӣрӣм и распи́рӣм сврш. 1. пирећи, дувајући распалити ватру. — Малу жишку у огањ распири. Бој. Распирише огарице. Торд. 2. фиг. подстичући, хушкајући учинити да се нешто рашири, распалити, разбуктати (страсти). — Хоџе cV] ... распирили вјерску занесеност. Том. Није му било тешко да народно незадовољство раСпири у прави устанак. Јов. С.