распола́гати
располагати
Лема
располагати
Извор
том 5, стр. 428, редослед 7
- 1.
а имати под својом влашћу, поседовати, дрсати; имати при руци.
— Држава ... је располагала знатним средствима одбране. ОП
- 1.в.
Према информацијама којима располажемо у Љубљани се налазе Немци. Дед.
- 1.б.
служити се нечим по својој вољи, слободно руковати нечим.
— Ово мало ствари ... је још све што имам и чиме могу располагати.
Располажем с њиме станом онако како ја хоћу.
- 2.
необ изазивати расположсење, подстицати, потицати (на нешто).
— ВрVћина ... не располаже човека на тако теже радове.
- 3.а.
водити послове, управљати.
archaic— Стриц остане располажући. Ја ... одем.
- 3.б.
распоређивати, размештати.
— И ту паша војску располаже. НП Вук. распо̀лити, ра̀сполӣм сврш. располовити.
— Љуби љубу, супругу своју ага располио.
Изворни текст (OCR)
распола́гати, -о̀ла̄же̄м несврш. 1. а. имати под својом влашћу, поседовати, дрсати; имати при руци. — Држава ... је располагала знатним средствима одбране. ОП 1 Према информацијама којима располажемо у Љубљани се налазе Немци. Дед. В. б. служити се нечим по својој вољи, слободно руковати нечим. — Ово мало ствари ... је још све што имам и чиме могу располагати. Уск. Располажем с њиме станом онако како ја хоћу. Крл. 2. необ изазивати расположсење, подстицати, потицати (на нешто). — ВрVћина ... не располаже човека на тако теже радове. Ранк. 3. заст. а. водити послове, управљати. — Стриц остане располажући. Ја ... одем. Нен. М. б. распоређивати, размештати. — И ту паша војску располаже. НП Вук. распо̀лити, ра̀сполӣм сврш. располовити. — Љуби љубу, супругу своју ага располио. НПХ.