располу́тити
располутити
Лема
располутити
Извор
том 5, стр. 429, редослед 4
- —
раздвојити на полутке, располовити.
— Гром као да располути наднету облачину: из његовиХ недара лину киша. Моск. фиг. Герка је дуго остала сама, у огради, располућена бића.
Пододреднице
1. раздвојити се у два дела, располовити се. — Као да се располути и сама стијена, јекну пуцањ. Вуков. фиг. Та грешна радост одмах му се располути мучним душевним притиском. Божић. 2. фиг. распасти се, растргнути се (од послова, супротних тежњи и сл.). — То је последица ангажмана који ... покрети намећу људима. Човек их никад не би схватио тако апсолутно ... зато њему не остаје друго него да се располути. Дав
Изворни текст (OCR)
располу́тити, -о̀лӯтӣм сврш. раздвојити на полутке, располовити. — Гром као да располути наднету облачину: из његовиХ недара лину киша. Моск. фиг. Герка је дуго остала сама, у огради, располућена бића. Божић.