располући́ва̄ње
располућивање
Лема
располућивање
Извор
том 5, стр. 429, редослед 6
- —
гл. им. од располућивати (се) и уч. према располутити (се).
располући́вати (се), -у̀ћује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
располући́ва̄ње с гл. им. од располућивати (се). располући́вати (се), -у̀ћује̄м (се) несврш. и уч. према располутити (се).