ра́спон
распон
Лема
распон
Извор
том 5, стр. 429, редослед 9
- 1.а.
растојање, размак између два супротна краја једног предмета односно крајњих линија његових наспрамних, супротних делова: ~ крила.
— Разјапи вилице до крајњег распона.
- 1.б.
дужина захваћеног простора, домет.
— Оно у свом коначном распону треба да повеже Ниш преко Кру-Шевца. ЕГ
- 1.
в. разлика између најмањег и највећег износа у некој расподели, тарифи и сл.: ~ плата.
— tај распон има своје узроке баш у тој форми власништва.
Говорио је о потреби смањења великих распона између откупне и малопродајне цене. Пол. 1958.
- 2.
део моста или какве друге конструкције између два стуба односно два носача.
— Одјекнула је тутњава преко неког моста, чији распони као да су ... крцкали под теретом воза.
- 3.а.
пречага између ручица на плугу; пречага уопште којом се одржава растојање између два предмета или се нешто распиње.
— Распон је у плугу она пречага што као распиње ручицу од ручице.
Рј. Грана ... треба да се укоси ... зато је треба распоном удаљити од дебла.
- 3.в.
распињач. Рј.
Изворни текст (OCR)
ра́спон м 1. а. растојање, размак између два супротна краја једног предмета односно крајњих линија његових наспрамних, супротних делова: ~ крила. — Разјапи вилице до крајњег распона. Јел. б. дужина захваћеног простора, домет. — Оно у свом коначном распону треба да повеже Ниш преко Кру-Шевца. ЕГ 1. в. разлика између најмањег и највећег износа у некој расподели, тарифи и сл.: ~ плата. — tај распон има своје узроке баш у тој форми власништва. Бак. Говорио је о потреби смањења великих распона између откупне и малопродајне цене. Пол. 1958. 2. део моста или какве друге конструкције између два стуба односно два носача. — Одјекнула је тутњава преко неког моста, чији распони као да су ... крцкали под теретом воза. Јак. 3. а. пречага између ручица на плугу; пречага уопште којом се одржава растојање између два предмета или се нешто распиње. — Распон је у плугу она пречага што као распиње ручицу од ручице. Вук Рј. Грана ... треба да се укоси ... зато је треба распоном удаљити од дебла. Тод. б. в. распињач. Рј. А.