ра̀справити
расправити
Лема
расправити
Извор
том 5, стр. 431, редослед 2
- 1.
објаснити, претрести, размотрити; решити (спор).
— Одустај док ту ствар мирно ... не расправимо с бискупом.
И једна и друга је страна остављала да та питања расправи у згодније време.
- 2.а.
рашчешљати (косу); размреити, раздрешити (пређу и сл.).
— Види где је пређа замршена и ... расправи је.
Расправи узде, смјести се у седлу.
- 2.б.
разместити, распремити.
— Кревет ће му расправити.
Пододреднице
1. договорно решити међусобно спор. — Ми ћемо се сами расправити и без вас. Рј. А. 2. покр. раскомотити се, скинути горњу одећу. — Ајде, пријо, у киљер, па се расправи и одмори. Торд
Изворни текст (OCR)
ра̀справити, -ӣм сврш. 1. објаснити, претрести, размотрити; решити (спор). — Одустај док ту ствар мирно ... не расправимо с бискупом. Шен. И једна и друга је страна остављала да та питања расправи у згодније време. Нов. 2. а. рашчешљати (косу); размреити, раздрешити (пређу и сл.). — Види где је пређа замршена и ... расправи је. Станк. Расправи узде, смјести се у седлу. Крањч. Стј. б. разместити, распремити. — Кревет ће му расправити. Леск. Ј.