ра̀справљати

расправљати

расправљати

том 5, стр. 431, редослед 7

1.
несврш и уч. према расправити.
уч. — учестали глагол
2.
водити расправу, дискусију о нечему, анализирати, разматрати нешто: ~ о доrађајима.

~ се

1. несврш. и уч. према расправити се. 2. свађати се, препирати се. — Где да се

несврш. и уч. према расправити се.свађати се, препирати се.

Изворни текст (OCR)

ра̀справљати, -а̄м несврш. 1. несврш. и уч. према расправити. 2. водити расправу, дискусију о нечему, анализирати, разматрати нешто: ~ о доrађајима.