Одредница

распу̀стити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 435

распу̀стити

распустити QA: medium

Лема

распустити

Извор

том 5, стр. 435, редослед 24

  1. 1.а.

    (трп. прид. ра̀спуштен, ра̀спустит) сврш. одобрити разлаз (ђацима из школе, војницима из строја и сл.); прогласити распуст (1), привремено обуставити наставу (због сезонског одмора, епидемије и сл.): ~ ђаке.

    dialectal
    трп. прид. — трпни придевприд. — придевпокр. — покрајинскисл. — слично
    — Распустио сам своју школу.
    Бен.
    Прошло је ... подне кад су распустили строј.
    Јак.
  2. 1.б.

    донети одлуку о обустави рада неког тела (удружења, скупштине и сл.) или активности неке организације; укинути, растурити: ~ одред.

    сл. — слично
    — Остао је при ... свом решењу да... распусти ово друштво.
    Срем.
    Не би било ништа поможено ... да је Народна скуnштина била распуштена. Мј. 193б.
  3. 2.

    учинити непослушним, нехатним, нерадним, обесним (запуштањем дисциплине, васпитања и сл.):

    сл. — слично
    децу.
    В 1885
  4. 3.

    ослободити колске везе, испрегнути (коње).

    Заре ... распусти коње и нађе себи места за ноћиште. Ад.
  5. 4.

    расплести, опустити (косу).

    Седи, распустила косе. Лаз. Л. фиг. Сунце ... распустило, као крваву мрежу, своје траке. Ков. В.
  6. 5.

    раскопчати, отворити.

    Распустише ... кабанице, а иза појаса се показаше дршци од кубура.

Пододреднице

~ се

1. а. занемарити обавезе и дисциплину, постати непослушан, нехатан; почети се понашати распусно. — Дисциплина попушrа. Неке се болничарке сасвим распустиле. Дед. В. Омладина се тако распустила да те је страх да је погледаш. Рј. А. б. разлабавити се, опустити се. — Он је сав онда распустит, мекан као тијесто. Коз. И. 2. почети школски одмор. 3. прекинути игру,, растурити се (о колу). — Још не може да се распусти коло као да се у весељу срасло. Змај. 4. покр. раскипути брачну везу, развести се. — Муж ... иде на суд и тражи да се распусти. Ђорђ

занемарити обавезе и дисциплину, постати непослушан, нехатан; почети се понашати распусно.Омладина се тако распустила да те је страх да је погледаш. Рј.разлабавити се, опустити се.почети школски одмор.прекинути игру,, растурити се (о колу).раскипути брачну везу, развести се.
Изворни текст (OCR)
распу̀стити, ра̀спустӣм (трп. прид. ра̀спуштен, покр. ра̀спустит) сврш. 1. а. одобрити разлаз (ђацима из школе, војницима из строја и сл.); прогласити распуст (1), привремено обуставити наставу (због сезонског одмора, епидемије и сл.): ~ ђаке. — Распустио сам своју школу. Бен. Прошло је ... подне кад су распустили строј. Јак. б. донети одлуку о обустави рада неког тела (удружења, скупштине и сл.) или активности неке организације; укинути, растурити: ~ одред. — Остао је при ... свом решењу да... распусти ово друштво. Срем. Не би било ништа поможено ... да је Народна скуnштина била распуштена. Мј. 193б. 2. учинити непослушним, нехатним, нерадним, обесним (запуштањем дисциплине, васпитања и сл.):