ра̀спутица
распутица
Лема
распутица
Извор
том 5, стр. 436, редослед 2
- 1.
ра̀спуће и ра́спуће с 1 место где се пут рачва; раскрсница, раскршће.
— Нађе се у распутици и стаде се освртати.
Дошавши ... на распутицу ... јави му се Свијест.
На распућу треба да се растанемо ... ти ћеш лево, а ја ћу десно.
- 2.
споредан пут, пречица; пут који се одваја од главнога пута.
— Оставио друм и ухватио се самотних тајанствених распутица.
Тумарао је распутицама и беспућима.
Колико ... година иде на распуће изнад цурице и господичне. Кор. ра̀спући (се), -укне̄м (се) сврш. = распукнути (се).
Изворни текст (OCR)
ра̀спутица ж, ра̀спуће и ра́спуће с 1. место где се пут рачва; раскрсница, раскршће. — Нађе се у распутици и стаде се освртати. Ранк. Дошавши ... на распутицу ... јави му се Свијест. Водн. На распућу треба да се растанемо ... ти ћеш лево, а ја ћу десно. Вес. 2. споредан пут, пречица; пут који се одваја од главнога пута. — Оставио друм и ухватио се самотних тајанствених распутица. Уск. Тумарао је распутицама и беспућима. Креш. фиг. Колико ... година иде на распуће изнад цурице и господичне. Кор. ра̀спући (се), -укне̄м (се) сврш. = распукнути (се).