Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̀спучити

сврштом 5, стр. 436

ра̀спучити

распучити

Лема

распучити

Извор

том 5, стр. 436, редослед 8

  1. 1.

    раздвојити оно што је било спојено пуцима, дугметима, раскопчати.

    — lа грудима распучио гараву кошуљу.
    Матош
    Једним махом распучи прса.
    Мил.
    В.
  2. 2.

    раскинути, раставити, раздвојити; распечатити, отворити.

    — Је ли тестир коло распучити?
    Вук
    Рј. Али-беже књигу прихватио, распучио те ју проучио.
    НП Херм.

Пододреднице

~ се

ослободити, откопчати пуца, дугмета на својој одећи, раскопчати се. — фиг. Распучи се зова] ... у сусрет младој зори. КОм

ослободити, откопчати пуца, дугмета на својој одећи, раскопчати се.
Изворни текст (OCR)
ра̀спучити, -ӣм сврш. 1. раздвојити оно што је било спојено пуцима, дугметима, раскопчати. — lа грудима распучио гараву кошуљу. Матош. Једним махом распучи прса. Мил. В. 2. раскинути, раставити, раздвојити; распечатити, отворити. — Је ли тестир коло распучити? Вук Рј. Али-беже књигу прихватио, распучио те ју проучио. НП Херм.