Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̀спуштено̄ст

жтом 5, стр. 437

ра̀спуштено̄ст

распуштеност

Лема

распуштеност

Извор

том 5, стр. 437, редослед 2

  1. —

    особина онога што је распуштено, одсуство реда и дисциплине, раскалашност, раскалашно понашање —

    У ХVIII веку владала је општа распуштеност. Јов. С. Било је могуће обиједии младога Кронстона због распуштености.
    Грг.
Изворни текст (OCR)
ра̀спуштено̄ст, -ости ж особина онога што је распуштено, одсуство реда и дисциплине, раскалашност, раскалашно понашање — У ХVIII веку владала је општа распуштеност. Јов. С. Било је могуће обиједии младога Кронстона због распуштености. Грг.