ра̀ставити

раставити QA: medium

Лема

раставити

Извор

том 5, стр. 437, редослед 10

1.а.
учинити да се они који су здружени разиђу, удаљити једно од другог, раздвојити.
— Наша љубав је била кратког века ... и растави нас нагло судба вреа.
Рак.
1.б.
довести до подвајања, отуђења, прекида веза, завадити, посвађат:
пријатеље, ~ брата од сестре, ~ заљубљене.
1.в.
поншштити брачну везу, развест брак, суд их је раставио. Г. учинити да неко напусти нешто, да се престане бавити нечим.
Шта је то могло ... да растави глумца ... од позорнице? Срем.
2.
а. расклопити, демонтшрат ~ мотор, ~ траНзистор.
Не зна ни кола раставити. Коз. Ј. Кола растави и позатура све делове на таван. Глиш. б. разложсити, рашчланити. број на чиниоце, ~ једињење, спој на елементе. в. уопште разовојити на саставне делове, разграничити делове целине; разлучити, оделити. ~ реч на слогове, ~ сложену реченицу. — Причање је] ... на одељке раставио. Нен. Љ Раставе идеју науке од идеје слчжбе науке Уј.
3.
раширити, размаћи.
Немоћно раставивши ноге и руке стајао је пред Долоховом. Крањч. Стј.
4.
распустити, растурити (скупштину).
Кад то заступници пиа̀ју, а краљеви витници не приста у, тад је краљу раставити једне или друГе. 1авл.

Фразе

~ са животом (главом, душом, светом) убити, усмртити, ~ с коњем оборити с коња (обично снрточосним ударцем или поготком). — Пуче пушка из каурске војске ... одмах га е с коњем раставила. НIХ.

раставити се са светом (дУшом, животом1) умрети, издахнути.

Пододреднице

~ се

1. растаи се, одвојити се. — Рекао је Ловћену] »Нећемо се вие нигда раставити«. Нен. Љ. Код тих се ријечи раставише шутећи. Цар Е. 2. распасти се на делове, растурити се. — Чинило му се да ће се лађица баш сад насред те воде раставити. Сиј. 3. развести се (о муоу и жени). — Кога сам венчао није се раставио. Лаз. Л. Кад се роди дијете, ми ћемо се раставити. Фелд. 4. (од некога, од нечега, с неким, с нечим) а. одвојити се (од кога, од чега), напустити (кога, што). — Иво се је с вином раставио. НПХ. Кад је ... почело да грми ... Реџеп се раставио од сједишта под тарабама и заграбио кући. Бан. б. ослободити се (плода, бремена при порођају). — Два дана ... им се мучила породиља, алсе грешница није могла од бремена раставити. Рад. Д

растаи се, одвојити се.распасти се на делове, растурити се.развести се (о муоу и жени).(од некога, од нечега, с неким, с нечим) одвојити се (од кога, од чега), напустити (кога, што).ослободити се (плода, бремена при порођају).

Изворни текст (OCR)

ра̀ставити, -ӣч сврш. 1. а. учинити да се они који су здружени разиђу, удаљити једно од другог, раздвојити. — Наша љубав је била кратког века ... и растави нас нагло судба вреа. Рак б. довести до подвајања, отуђења, прекида веза, завадити, посвађат: