Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра́ста̄внӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 438

ра́ста̄внӣ

раставни

Лема

раставни

Извор

том 5, стр. 438, редослед 7

  1. 1.

    који раставља, раздвојни; одељен, одвојен.

    — Остављао је имењака ... да, као раставни Део Њега, продужи да ради.
    Дав.
  2. 2.

    грам. који садржеи две могућности које једна другу искључују, који указује на такав однос, дисунктиван:

    грам. — граматика, граматички
    реченица, ~ везник.
Изворни текст (OCR)
ра́ста̄внӣ, -а̄, -о̄ 1. који раставља, раздвојни; одељен, одвојен. — Остављао је ... имењака ... да, као раставни Део Њега, продужи да ради. Дав. 2. грам. који садржеи две могућности које једна другу искључују, који указује на такав однос, дисунктиван: