раста̀ка̄ч
растакач
Лема
растакач
Извор
том 5, стр. 438, редослед 14
- —
онај који нешто растаче, разгриза.
— Па и жена и снаха и синови Кл. нешто подмукло и кукавно као црв растаћаЧ. раста̀кнути, раста̀ћи и ра̀стаћи, ра̀стакне̄ м сврш. размакнути, раздвојити (угарке, дрва на ватри да не горе).
Изворни текст (OCR)
раста̀ка̄ч, -а́ча м онај који нешто растаче, разгриза. — Па и жена и снаха и синови; нешто подмукло и кукавно као црв растаћаЧ. Кл. раста̀кнути, раста̀ћи и ра̀стаћи, ра̀стакне̄ м сврш. размакнути, раздвојити (угарке, дрва на ватри да не горе). Вук Рј.