раста́лити

расталити

Лема

расталити

Извор

том 5, стр. 438, редослед 16

1.
загревањем довести у течно стање (какво чврсто тело), растопити.
— Те ријечи расталише Марино срце.
Војн.
2.
уништити, растурити. —Чула је оца гдје говори: »Они би то расталилИ«. Торб.

Пододреднице

~ се

прећи у течно стање(услед топлоте), растопити се. фиг. — Свилене су се сање расталиле. П 1939

прећи у течно стање(услед топлоте), растопити се. фиг.

Изворни текст (OCR)

раста́лити, ра̀ста̄лӣм сврш. 1. загревањем довести у течно стање (какво чврсто тело), растопити. — фиг. Те ријечи расталише Марино срце. Војн. 2. уништити, растурити. —Чула је оца гдје говори: »Они би то расталилИ«. Торб.