раста́па̄ње
растапање
Лема
растапање
Извор
том 5, стр. 438, редослед 21
- 2.
гл. им. од растапати (се) раста́пати (се), ра̀ста̄па̄м (се) несврш. и уч. према растопити (се). ра̀стати се, ра̀стане̄м се (аор. ра̀стах и ра̀стадох 2. и
- 3.
ра̀ста, ра̀стаде и ра̏стаде) сврu.
- 1.а.
поћи у разним правцима; разићи се, растурити се (о друштву).
— Дођосмо на крај села. Ту ћемо се опростити и растати. Ао̀.
- 1.б.
поздравити се на растанку, опростити се.
— Пристојност захтијеваше да не одем не растанувши се с њоме.
- 2.а.
прекинути друговање, напустити једно друго, раздвојити се; раскинути брачну заједницу.
— Ми смо се ... растали већ одавно.
Мирко врати жену кући њеној ... Зашто ли су се растали?
- 2.б.
удаљити се од кога (чега), напустити кога (што).
— Ту смо се растали са Европом.
Фразе
растати се са животом (светом, душом) умрети. раста̀ћи и ра̀стаћи, ра̀стакне̄м сврш. = растакнути.
Изворни текст (OCR)
раста́па̄ње с гл. им. од растапати (се). раста́пати (се), ра̀ста̄па̄м (се) несврш. и уч. према растопити (се). ра̀стати се, ра̀стане̄м се (аор. ра̀стах и ра̀стадох, 2. и 3. л. ра̀ста, ра̀стаде и ра̏стаде) сврu. 1. а. поћи у разним правцима; разићи се, растурити се (о друштву). — Дођосмо на крај села. Ту ћемо се опростити и растати. Ао̀. б. поздравити се на растанку, опростити се. — Пристојност захтијеваше да не одем не растанувши се с њоме. Леск. Ј 2. а. прекинути друговање, напустити једно друго, раздвојити се; раскинути брачну заједницу. — Ми смо се ... растали већ одавно. Леск. Ј. Мирко врати жену кући њеној ... Зашто ли су се растали? Сек. б. удаљити се од кога (чега), напустити кога (што). — Ту смо се растали са Европом. Петр. М.