расте́гнуо

растегнуо, растегао

Лема

растегнуо

Варијанте

растегао, ра̀cте̄гао

Извор

том 5, стр. 439, редослед 19

1.а.
и ра̀сте̄гла, -ло; трп. прид. ра̀сте̄гнӯт) сврш. а. истезањем или притиском учинити дужим, ширим; истањити, развити.
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Њој је ишло за руком растегнути обгу
— за дивно чудо.
Шапч.
1.б.
затежући развући, издужити.
— Смијех му растегне један крај усана.
Пав.
1.в.
раширити затежсући, разапети: ~ коноп (нпр. за сушење рубља).
нпр. — на пример
— Преко тих су комора растегли лежаје.
Креш.
Премудри Зеус с небеса људима смртним растегне црвену дугу.
М-И
Бијаше насликан свети Бернард ... лупежи мУ растегли брк с уха на ухо.
Мат.
2.а.
одужити, протегнути.
— Турци су с овим договарањем гледали само да растегну време док се боље спреме.
Вук
2.б.
проширити сувишним појединостима, развући (казивање); отегнуто, лагано изговорити: ~ причУ, Дијалог.
— Кад су га осудили у Подгорици
— растеже он ... као зашто га нијесу могл и убити тамо?
Лал.
3.
дати замах нечему, развући (снажно, својски); грунути, распалити.
— Револвером присиљава хармоникаша да растегне што бучнију свирку. Шим. А. bаСтегну и лајтнант из своје дуплице, запуцаше и остали.
В 1885

Пододреднице

~ се

1. изгубити еластичност, развући се; издужсити се, опустити се. — Опет јој видим тужно и растегнуто лице. Вукић. Лијепо јој се лице наједном растегне у сузну гримасу. Крањч. Стј. 2. пружити се, распрострети се, раширити се. — У вас су се растегле равнине, краја им се разгледат не може. Њег. Небески свод ... растегао се још неизмјерније. Шов. 3. разместити се на одстојању, у одређеној удаљености, ланчано се распоредити. — Одмеривши ухом докле се потера растегла ... опази да сва вика ... остаје иза њих. Ранк. Растегну се сви ловци] ... по путу и пољу. Крањч. Стј

изгубити еластичност, развући се; издужсити се, опустити се.пружити се, распрострети се, раширити се.разместити се на одстојању, у одређеној удаљености, ланчано се распоредити.

Изворни текст (OCR)

расте́гнуо, -ула и ра̀сте̄гао, расте́гла и ра̀сте̄гла, -ло; трп. прид. ра̀сте̄гнӯт) сврш. 1. а. истезањем или притиском учинити дужим, ширим; истањити, развити. — Њој је ишло за руком растегнути обгу — за дивно чудо. Шапч. б. затежући развући, издужити. — Смијех му растегне један крај усана. Пав. в. раширити затежсући, разапети: ~ коноп (нпр. за сушење рубља). — Преко тих су комора растегли лежаје. Креш. фиг. Премудри Зеус с небеса људима смртним растегне црвену дугу. М-И. Бијаше насликан свети Бернард ... лупежи мУ растегли брк с уха на ухо. Мат. 2. а. одужити, протегнути. — Турци су с овим договарањем гледали само да растегну време док се боље спреме. Вук. б. проширити сувишним појединостима, развући (казивање); отегнуто, лагано изговорити: ~ причУ, Дијалог. — Кад су га осудили у Подгорици — растеже он ... као зашто га нијесу могл и убити тамо? Лал. 3. дати замах нечему, развући (снажно, својски); грунути, распалити. — Револвером присиљава хармоникаша да растегне што бучнију свирку. Шим. А. bаСтегну и лајтнант из своје дуплице, запуцаше и остали. В 1885.