расто̀чити

расточити QA: medium

Стална адреса

Лема

расточити

Извор

том 5, стр. 443, редослед 7

1.а.
учинити да се нешто распе, распадне, оштети разгризајући, разјести; разорити, уништити.
— Мољци се у кожу2] ... завлаче, па га точе, док га не расточе.
Торд.
Боже ... што расточи државину моју?
Коч.
1.б.
расути, упропастити, улудо потрошити.
— До преране смрти стигао је да расточи све имање.
Десн.
2.а.
раставити на делове, расклопити; скинути точкове с кола.
с — средњи род
— Расточио кола ... до најситнијих клинчића и завртња. Петр.
2.в.
Чили момци потискују расточена кола под колницу. Торд.
2.б.
продужити кола стављањем дуже срчанице између предње и задње осовине (за преношење дужих терета).
— Скинем с кола канате и душеме, променим срчаницу, па расточим кола.
Рад. Д.
3.
растопити, расталити.
— Пјена љескала се о сунцу као да си сребро расточио Из коњских чељусти.
Ков. А.
Кључа, ври ко̑ врела расточена смола.
Бој.
4.
пресути течност из једног суда у више судова, разасути, преточити.
— Ако треба у потоке меда патњу и сок расточити.
Уј.

Пододреднице

~ се

1. а. распасти се, просути се; разрушити се, пропасти. — Дабогда им се мозак у сто десет класа расточио! ... Они мени да узму две класе! Јакш. Ђ. Живио је ... у напола расточеној кући. Цар Е. б. расклимати се услед сушења, раздвојити се на спојевима, расушити се (о дрвеним судовима и справама): расточио се чамац. — Каце зврје у подрумима, већ су се и расточиле. Б 1958. 2. а. потећи на све стране, разлити се, расути се. — фиг. Небројено валовље од земље ... расточило се у најчуднијим облИцима по нашем Заrорју. Ков. А. б. расплинути се, нестати, изгубити се, утонути. — Расточит ће се иронички ... смијех на њиховим устима и образу. Ков. А. Недјељна конференција тек се оила завршила и расточила се у вашарски жагор и гунгулу. Ћоп

распасти се, просути се; разрушити се, пропасти.расклимати се услед сушења, раздвојити се на спојевима, расушити се (о дрвеним судовима и справама): расточио се чамац.потећи на све стране, разлити се, расути се.расплинути се, нестати, изгубити се, утонути.Недјељна конференција тек се оила завршила и расточила се у вашарски жагор и гунгулу. Ћоп

Изворни текст (OCR)

расто̀чити, ра̀сточӣм сврш. 1. а. учинити да се нешто распе, распадне, оштети разгризајући, разјести; разорити, уништити. — Мољци се у кожу2] ... завлаче, па га точе, док га не расточе. Торд. Боже ... што расточи државину моју? Коч. б. расути, упропастити, улудо потрошити. — До преране смрти стигао је да расточи све имање. Десн. 2. а. раставити на делове, расклопити; скинути точкове с кола. — Расточио кола ... до најситнијих клинчића и завртња. Петр. В. Чили момци потискују расточена кола под колницу. Торд. б. продужити кола стављањем дуже срчанице између предње и задње осовине (за преношење дужих терета). — Скинем с кола канате и душеме, променим срчаницу, па расточим кола. Рад. Д 3. растопити, расталити. — Пјена љескала се о сунцу као да си сребро расточио Из коњских чељусти. Ков. А. Кључа, ври ко̑ врела расточена смола. Бој. 4. пресути течност из једног суда у више судова, разасути, преточити. — фиг. Ако треба у потоке меда патњу и сок расточити. Уј.