растро̀јити

растројити

Лема

растројити

Извор

том 5, стр. 446, редослед 6

1.
унети неред, расуло, пореметити; разбити, растурити.
— Није им пошло за руком да растроје устаничке редове.
Чол.
2.
довести у стање нервне исцрпености.
— Неспавање их је растројило.
Поп. Ј.

Пододреднице

~ се

1. расути се, разбити се, растурити се. — Све се јединице растројише, војници се погубише, а код свију ... настаде паника. Лаз. М 2. а. истрошити се, искидати се (о нервима). — Њезини су живци скроз растројени. Том. б. доћи у стање нервне истрошености, изнурености; изгубити способност хладнокрвног расуђивања. — Ти си сада растројен, не можеш присебно ... да одлучујеш. Ћос. Д

расути се, разбити се, растурити се.истрошити се, искидати се (о нервима).доћи у стање нервне истрошености, изнурености; изгубити способност хладнокрвног расуђивања.

Изворни текст (OCR)

растро̀јити2, ра̀стројӣм сврш. 1. унети неред, расуло, пореметити; разбити, растурити. — Није им пошло за руком да растроје устаничке редове. Чол. 2. довести у стање нервне исцрпености. — Неспавање их је растројило. Поп. Ј.