расту́ра̄ње

растурање

растурање

том 5, стр. 447, редослед 13

—
гл. им. од растурати (се) Уч. према растурити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицауч. — учестали глагол
расту́рати (се), ра̀стӯра̄м (се) несврши. и

Изворни текст (OCR)

расту́ра̄ње с гл. им. од растурати (се). расту́рати (се), ра̀стӯра̄м (се) несврши. и Уч. према растурити (се).