ра̀стурити
растурити
Лема
растурити
Извор
том 5, стр. 447, редослед 19
- 1.
учинити да нестане део по део од онога што је било на једном месту, што је представљало целину (дајући на разне стране, разносећи и сл.): ~ библиотеку, ~ збирку.
- 2.
раставити на делове, расклопити, размонтирати: ~ машину, строј.
- 3.а.
(заједницу) изазвати распад (какве заједнице или чега сл.), раскомадати, распарчати.
— Хоће да се деле, јер је женски бес запалио кућу и хоће да је растури.
- 3.б.
упропастити; уништити, разорити.
— Ђока ... назида кућу са партијом, а овај мој растури кућу.
Штаб је донео одлуку да се растуре та петоколонашка гнезда.
- 3.в.
раскинути, поништити, покварити: ~ уговор.
— lије ваљда ... растурио просидбу.
- 4.а.
натерати на разлаз, растерати (скуп); забранити рад (друштва, организације), распустити: ~ збор.
— Мађарским властима то би добро дошло да Омладину растуре.
Морају ... крuћанска друштва растурити.
- 4.б.
учинити да се нешто разиђе, да нестане, распршити; натерати у бекство, разагнати, растерати.
— Одмах растури маглу Кронион.
Колико их ласно ударише ... по планини свате растурише.
- 5.а.
упутити на разне стране, разаслати; разместити, распоредити.
— Посред поља попео чадорје, па растури харачлије љуте ... тер од главе по жут цекин иште.
Пажљиво растури тањире, намести виљушке.
- 5.б.
одвајајући део по део дати многима, раздати; разделити, разнети: ~ летке.
— Измишљао је ... планове како ... да га капитал растури под интерес.
Већ се лепе плакате по улицама ... теби сам донео ... стотинак комада да растуриШ по чаршији.
- 5.в.
продати више примерака (књиге и сл.), распродати, исрродавати, распачати.
— Растурио је ... четрдесет и осам комада календара].
- 6.
(глас) разнети, раширити, разгласити: ~ вест, ~ новост.
— Растурише они на све стране гласове о страхотама.
- 7.а.
расути, разбацати: ~ слоr.
— Многе приповетке су му растурене у разним часописима. Глиг.
- 7.б.
широко развити, разгранати.
— Сео је под ... липу, што је растурила гране пред црквом.
- 8.
опружити, протегнути.
— По миндеру ноге растурила, кано патка по дубоку вирV.
Фразе
~ слеме упропастити породичну заједницу. ра̀стӯрчити се и ра̀стурчити се, -ӣм се сврш. престати бити Турчин, изневерити, напустити ислам. — Ако дјецу Vсшаљемо на школе, растурчит ће се.
Пододреднице
1. а. отићи на разне стране, разићи се (о већем броју лица, о скупини): растурило се друштво, јато. — Одатле се војска растурила, сваки оде завичају своме. НП Херм. б. расплинути се, распршити се, нестати (о облаку, диму и сл.). — Сутрадан ... се растурила маrла. Петр. М. 2. распоредити се, поделити се. — Била би добит кад би се таленти употребљени у приповеци растурили и на остале књижевне врсте. 1оп. Б. 3. распространити се, пронети се, разнети се (о гласовима, вестима и сл.). Р-К Реч
Изворни текст (OCR)
ра̀стурити, -Ӣм сврш. 1. учинити да нестане део по део од онога што је било на једном месту, што је представљало целину (дајући на разне стране, разносећи и сл.): ~ библиотеку, ~ збирку. 2. раставити на делове, расклопити, размонтирати: ~ машину, строј. 3. а. (заједницу) изазвати распад (какве заједнице или чега сл.), раскомадати, распарчати. — Хоће да се деле, јер је женски бес запалио кућу и хоће да је растури. Скерл. б. упропастити; уништити, разорити. — Ђока ... назида кућу са партијом, а овај мој растури кућу. Нуш. Штаб је донео одлуку да се растуре та петоколонашка гнезда. Чол. в. раскинути, поништити, покварити: ~ уговор. — lије ваљда ... растурио просидбу. Рад. Д. 4. а. натерати на разлаз, растерати (скуп); забранити рад (друштва, организације), распустити: ~ збор. — Мађарским властима то би добро дошло да Омладину растуре. Јов. С. Морају ... крuћанска друштва растурити. Наз. б. учинити да се нешто разиђе, да нестане, распршити; натерати у бекство, разагнати, растерати. — Одмах растури маглу Кронион. М-И. Колико их ласно ударише ... по планини свате растурише. НП Вук. 5. а. упутити на разне стране, разаслати; разместити, распоредити. — Посред поља попео чадорје, па растури харачлије љуте ... тер од главе по жут цекин иште. Маж. И. Пажљиво растури тањире, намести виљушке. Вукић. б. одвајајући део по део дати многима, раздати; разделити, разнети: ~ летке. — Измишљао је ... планове како ... да га капитал растури под интерес. Глиш. Већ се лепе плакате по улицама ... теби сам донео ... стотинак комада да растуриШ по чаршији. Нуш. в. продати више примерака (књиге и сл.), распродати, исрродавати, распачати. — Растурио је ... четрдесет и осам комада календара]. Срем. 6. (глас) разнети, раширити, разгласити: ~ вест, ~ новост. — Растурише они на све стране гласове о страхотама. Том. 7. а. расути, разбацати: ~ слоr. — Многе приповетке су му растурене у разним часописима. Глиг. б. широко развити, разгранати. — Сео је под ... липу, што је растурила гране пред црквом. Вес. 8. опружити, протегнути. — По миндеру ноге растурила, кано патка по дубоку вирV. НП Вук.