Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̏сӯт

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 449

ра̏сӯт

расут

Лема

расут

Извор

том 5, стр. 449, редослед 10

  1. 1.

    трп. прид. од расути (се)

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    фиг. који има обавеза на много страна, истрзан, искидан; расејан, растројен.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Где је идеја ... која ће то ... приближити схватању ... данашњег расутог Човека, који не зна шта ће пре. КН 1956.
  3. 3.

    сломљен, сатрвен, скршен.

    — Био је већ сав жут ... с објешеним рукама низ бедра, сав климав, расут, потрr.
    Бег.
Изворни текст (OCR)
ра̏сӯт, -а, -о 1. трп. прид. од расути (се). 2. фиг. који има обавеза на много страна, истрзан, искидан; расејан, растројен. — Где је идеја ... која ће то ... приближити схватању ... данашњег расутог Човека, који не зна шта ће пре. КН 1956. 3. сломљен, сатрвен, скршен. — Био је већ сав жут ... с објешеним рукама низ бедра, сав климав, расут, потрr. Бег.