расцви́лити

расцвилити

расцвилити

том 5, стр. 451, редослед 21

в.
(трп. прид ра̀сцвӣљен) сврш. в. расцвелити.
трп. прид. — трпни придевв. — (после броја) век
— Њу је то љуто расцвилило. раж.

~ се

но6р̂. расцвиљи́вати (се), -ѝљује̄м (се) несврш. и уч. према расцвилити (се). расцвјељи́вати (се), -ѐљује̄м (се), ек. расцвељи́вати (се)

Изворни текст (OCR)

расцви́лити, ра̀сцвӣлӣм (трп. прид. ра̀сцвӣљен) сврш. в. расцвелити. — Њу је то љуто расцвилило. раж.