расце́пити
расцепити
Лема
расцепити
Извор
том 5, стр. 452, редослед 3
- 1.
(трп. прид. ра̀сце̄пље̄н), ијек. расцијѐпити, сврш. 1. цепањем раздвојикш, расећи.
— Понекад би чавли расцијепили дрва.
Страшни гром ... расцепи небо.
- 2.
фиг. унети расцеп, раздор у неку средину, поделити, поцепати.
— Расцијепио је село у два душманска табора.
Пододреднице
1. прецепити се, одвојити се цепањем. — Хартија се затеже и наједном шумно расцепи. Ђил. 2. а. бучно одјекнути, проломити се. — Расцепи се одвратан и снажан узвик. Ђур. б. промукло зазвучати (о гласу). — Доктор је цичао расцијепљеним гласом. ал
Изворни текст (OCR)
расце́пити, ра̀сце̄пӣм (трп. прид. ра̀сце̄пље̄н), ијек. расцијѐпити, сврш. 1. цепањем раздвојикш, расећи. — Понекад би чавли расцијепили дрва. Торб фиг. Страшни гром ... расцепи небо. Панд. 2. фиг. унети расцеп, раздор у неку средину, поделити, поцепати. — Расцијепио је село у два душманска табора. Тур.