рачу̀нати

рачунати QA: medium

Лема

рачунати

Извор

том 5, стр. 458, редослед 7

1.
вршити неку рачунску радњу, изводити рачун, срачунавати.
— Стаде рачунати на прсте.
Глиш.
Рачуна на бројанице.
Неим.
Рачунали су што море бацити ово силно имање бегу
Мул.
2.а.
сматрати, држати.
— Дјеце нису имали, тим су више рачуна ши сеосћУ Дјецу за својУ́.
Лаз. Л.
2.б.
процењивати
— Канио се ... кандидирати за народног заступнића, раЧуна ућИ ... колико му то може вриједити у тр»овини.
Козарч.
3.
пребирати у мислима, смиш вати, испитивати.
— Рачунао је кога би из села зовнуо да старог чувају. Коп.
4.а.
(на кога, на што) ослањати се, уздати се, бити у верен у добивање нечега, очекивати нешто
— Можете рачунати на Моју дискрецију.
Нех.
Браћа већ одавна рачунају на њетов дио имања. Ћоп. la тастову помоћ није могао рачунати. Ћос.
4.б.
(с ким, с чим) имати у виду, узимати у обзир (некога, нешто), водити рачуна (о неконе, о нечему).
с — средњи род
— Миша је морао рачунати с том могућношћу. Цес.
4.д.
Сада мора рачунати и са тим новинарчићем. Нос. Б
4.в.
намеравати, планирати, надати се.
— У том заводу за лијечење рачунао је просједјети немирно вријеме. Крањч. Стј.5. сврставати(у неку категорију), сматрати (за некога, за нешто), бројати, убрајати.
— Професори су ме рачунали у слабије ђаке.
Ком.
Велика кућа Ето, баш да их набројим! Себе и мога Ш иму нећу ни рачунати.
Ивак.
6.
одређивати, одмеравати цену.
— Рачунаћемо вам најјефтиније.
Бак.
Реч.

Пододреднице

~ се

1. имати о себи какво мишљење, сврставати себе у какву групу, категорију, сматрати се, убрајати се. — Онај који је пролио крв за своју земљу, треба да се рачуна у срећна. Лаз. Л И они се сами, ево ... рачунају у имућнике и боље људе. Сим. 2. разрачунавати се, обрачунавати се. — Сутра ћу се рачунати с оним маторим. Ве. Чека док дође, рачунаћемо се! — викну МИта. Дом

имати о себи какво мишљење, сврставати себе у какву групу, категорију, сматрати се, убрајати се.разрачунавати се, обрачунавати се.

Изворни текст (OCR)

рачу̀нати, -а̄м несврш. 1. вршити неку рачунску радњу, изводити рачун, срачунавати. — Стаде рачунати на прсте. Глиш. Рачуна на бројанице. Неим. Рачунали су што море бацити ово силно имање бегу Мул. 2. а. сматрати, држати. — Дјеце нису имали, тим су више рачуна ши сеосћУ Дјецу за својУ́. Лаз. Л. б. процењивати — Канио се ... кандидирати за народног заступнића, раЧуна ућИ ... колико му то може вриједити у тр»овини. Козарч. 3. пребирати у мислима, смиш вати, испитивати. — Рачунао је кога би из села зовнуо да старог чувају. Коп. 4. а. (на кога, на што) ослањати се, уздати се, бити у верен у добивање нечега, очекивати нешто — Можете рачунати на Моју дискрецију. Нех. Браћа већ одавна рачунају на њетов дио имања. Ћоп. la тастову помоћ није могао рачунати. Ћос. Б. б. (с ким, с чим) имати у виду, узимати у обзир (некога, нешто), водити рачуна (о неконе, о нечему). — Миша је морао рачунати с том могућношћу. Цес. Д. Сада мора рачунати и са тим новинарчићем. Нос. Б в. намеравати, планирати, надати се. — У том заводу за лијечење рачунао је просједјети немирно вријеме. Крањч. Стј.5. сврставати(у неку категорију), сматрати (за некога, за нешто), бројати, убрајати. — Професори су ме рачунали у слабије ђаке. Ком. Велика кућа Ето, баш да их набројим! Себе и мога Ш иму нећу ни рачунати. Ивак. 6. одређивати, одмеравати цену. — Рачунаћемо вам најјефтиније. Бак Реч.