ра̀чӯн
рачун QA: medium
Лема
рачун
Извор
том 5, стр. 457, редослед 27
- 1.а.
однос у који су стављени дати бројеви одн. алгебарски знаци, математички проблем; радња којом се тражи резултат тих односа, математичка операција.
— У себи је рачунала чудан рачун.
- 1.б.
укупан износ, резултат; решење, исход.
— Умиреш тако, умиреш овако, на један ти рачун то излази.
- 1.в.
шк. наука о основним радњама с посебним бројевима, аритметика; школски предмет, математика.
— Писмен је толико и рачун зна да може око кантара да помогне. Пос.
- 1.д.
Не зна који му је предмет занимљивији: рачун или природопис, географија или граматика. Дав.
- 2.а.
саставни део традиционалних назива за поједине области математике: векторски ~, диференцијални
mathematics, интегрални ~ итд.
- 2.б.
књиг. и банк. саставни део назива за поједине партије у књиговодству и за новчане односе између банке и њених комитената у банкарству: ~ добитка и губитка, завршни ~; жиро-~, текући ~ итд.
- 3.
а. белешка о куповини са ознаком количине и цене појединих артикала и укупним износом.
У џепу му је био рачун који му је жена рекла да плати. Дав. фиг. У предговору Вук даје точан рачун о свим ријечима, које мисли да није слушао у народу. Јаг. б. новчани износ утрошене робе и искоришћених услуга. — У гостионици ... платио је рачун за два српска студента. Јонке. в. утврђивање коначног стања у материјалним односима, обрачун. — фиг. Србија и Аустрија ће једаред можда имати крвавих рачуна. Сек.
- 4.
корист, добит, интерес.
Тако вас попови уче јер то и њима носи рачуна. Маж. Ф. Не кити с нама ова држава капу без икаква рачуна. Ћоп 5. трошак, плаћање трошка. — Путовао tсам за себе и о свом рачуну. Нен. Љ. Сви су углавном живјели на туђи рачун Козарч. 6. а. процена, предвиђање, мишљење, схватање. — Варао се Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајити. Вес По рачуну водича требало је да на друм стигнемо за два сата Чол. б. план, замисао, намера — Можда би ти ... могао у нашем данашњем односV назрети и неки лукаво удешени рачуН. Цар М Она се тако обукла са раччном Јанк. Крв у крви се мијеша, нека се замрсе туђи рачуни. Божић 7. (обично у мн.) спор, раззирица, заједнички посао. — Ми и онако имамо између себе један стари рачуu. Ћос. Б. Ликвидирао је] ... углавном оне с којима је имао старе рачуне Поп Ј. бити узет у обзир, имати (изравнати) с неким рачуне имати (изравнатши) с неким нерешене спорове, не иде му (Им1) то у ~ не одговара му (им) то, неповољно је, није од користи, отићи богу на ~умрети, отићи врагу на ~ платити главом, погинути, поз(и)вати на ~ (кога), (за)- тражити рачун (од кога) поз(и)вати на ооговорност, покварити коме рачуне онемогућити коме да оствари своје намере, планове, по ложити, полагати ~ објаснити поступке, одговарати, р а дити нешто за свој ~ а) радити нешто за себе, за своу корист, б) радити нешто на своју одговорност, ~ без крчмараједнострана одлука донесена без учешћа онога кога се тиче, чист дуга љубав јасно одређени материјални односи обезбеђују трајно пријате*ство.
Фразе
водити рачун(а) (о коме, о чему) обраћати пажњу (на некога, на нешто); бринути се, старати се; доћи, долазити V
Изворни текст (OCR)
ра̀чӯн, -у́на м 1. а. однос у који су стављени дати бројеви одн. алгебарски знаци, математички проблем; радња којом се тражи резултат тих односа, математичка операција. — фиг. У себи је рачунала чудан рачун. Рист. б. укупан износ, резултат; решење, исход. — фиг. Умиреш тако, умиреш овако, на један ти рачун то излази. Сиј. в. шк. наука о основним радњама с посебним бројевима, аритметика; школски предмет, математика. — Писмен је толико и рачун зна да може око кантара да помогне. Пос. Д. Не зна који му је предмет занимљивији: рачун или природопис, географија или граматика. Дав. 2. а. мат. саставни део традиционалних назива за поједине области математике: векторски ~, диференцијални