Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̏шље

жтом 5, стр. 460

ра̏шље

рашље

Лема

рашље

Извор

том 5, стр. 460, редослед 13

  1. 1.

    мн. ракље, рачве.

    мн. — множина
    — А ражањ задели у рашље између два дрвета.
    Ад.
    По празном зраку цијелим репом кружи, отровне рашље држећ узвинуте.
    Комб.
  2. 2.

    рачваста мешалица.

    — Пуру је промијешала ... дрвеним рашљама, онда истресла.
    Кал.
Изворни текст (OCR)
ра̏шље, ра̏ша̄ља̄ ж мн. 1. ракље, рачве. — А ражањ задели у рашље између два дрвета. Ад. По празном зраку цијелим репом кружи, отровне рашље држећ узвинуте. Комб 2. рачваста мешалица. — Пуру је промијешала ... дрвеним рашљама, онда истресла. Кал.