Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̏ље

жтом 5, стр. 397

ра̏ље

раље

Лема

раље

Извор

том 5, стр. 397, редослед 4

  1. —

    мн. вилице заједно с отвором устА (обично великим животињским), чељуст.

    мн. — множинас — средњи род
    — Мени се чинило да је то чудовиште из чијих раља бије ... хладан дах. Чол. фиг. Од архива] ... се истом незнатни дио дао отети гладним раљама пожара.
    Новак
Изворни текст (OCR)
ра̏ље, ра̑ља̄ ж мн. вилице заједно с отвором устА (обично великим животињским), чељуст. — Мени се чинило да је то чудовиште из чијих раља бије ... хладан дах. Чол. фиг. Од архива] ... се истом незнатни дио дао отети гладним раљама пожара. Новак.