рѐа̄лан
реалан
Лема
реалан
Варијанте
ре̏а̄лан
Етимологија
Latin
Извор
том 5, стр. 467, редослед 18
- 1.
а који постоји у стварности, стваран, узет из живота.
— Нашли су сличност ... између реалног документа из Молијерове куће и познатог пасажа из његове комедије.
Опћи су појмови ... само ријечи или имена која се дају реалним стварима.
б. истински, прави.
— Само тај закључак имао је своју реалну вриједност.
Оне босанске речи дају реално обележје његовим сељацима.
- 2.а.
који се може остварити, применити, извршити, остварљив, извршив.
— По томе можемо да одредимо разлику реалне теорије и од теорије интVитивне и од теорије утилитарне. Марк. Св. б који одговара стварном стању; практичан.
— Епикуреизам је постао реална филозофија римске свјетске монархије.
- 2.в.
који рачуна с могућностима, трезвен: ~ човек.
- 3.
реалистшички.
— Описи у приповеткама час су реални, а час романтични.
Фразе
~ вредност стварна вредност неког новца, вредносног папира и сл.; супр. номинална вредност; ~ гимназија тип средње школе предратног школског система са наставним програмом у коме преовлађују егзактне науке и живи језици; ~ надница количина производа које радник може купити за новац добивен као зараду; ~ унија заједница двеју или више држава са заједничким владаром и заједничким најважнијим држсавним нословима (спољна политика, војска, финансије и сл.); реалне науке науке које се баве предметима који су у непосредној вези са животом (природне науке, техника и др.); реални број сваки рационални и ирационални број, стварни број; супр. имагинарни, иреални број; реални стицај правн. случај када извршилац, починитељ кривичног дела одговара за више кривичних дела, али му се за сва дела суди истовремено; супр. идеални стица реа лни у го вор уговор који се сматра закљученим тек по предаји ствари која је предмет уговора (о зајму, залози, остави и сл.).
Изворни текст (OCR)
рѐа̄лан и ре̏а̄лан, -лна, -лно лат. 1. а. који постоји у стварности, стваран, узет из живота. — Нашли су сличност ... између реалног документа из Молијерове куће и познатог пасажа из његове комедије. Поп. П. Опћи су појмови ... само ријечи или имена која се дају реалним стварима. Баб. б. истински, прави. — Само тај закључак имао је своју реалну вриједност. Ков. А. Оне босанске речи дају реално обележје његовим сељацима. Бел. 2. а. који се може остварити, применити, извршити, остварљив, извршив. — По томе можемо да одредимо разлику реалне теорије и од теорије интVитивне и од теорије утилитарне. Марк. Св. б који одговара стварном стању; практичан. — Епикуреизам је постао реална филозофија римске свјетске монархије. Баз. в. који рачуна с могућностима, трезвен: ~ човек. 3. реалистшички. — Описи у приповеткама час су реални, а час романтични. Прод.