Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

реалѝте̄т

мтом 5, стр. 469

реалѝте̄т

реалитет

Лема

реалитет

Извор

том 5, стр. 469, редослед 7

  1. 1.

    оно што је реално, реалност, стварност, збиља; извршивост, изводљивост.

    — Простор и вријеме имаду емпирички реалитет.
    Баз.
    Није апсолутно уверен у реалитет те појаве.
    Панд.
  2. 2.

    мн. непокретно имање, некретнине. Кл. Рј.

    мн. — множина
Изворни текст (OCR)
реалѝте̄т, -е́та м 1. оно што је реално, реалност, стварност, збиља; извршивост, изводљивост. — Простор и вријеме имаду емпирички реалитет. Баз. Није апсолутно уверен у реалитет те појаве. Панд. 2. мн. непокретно имање, некретнине. Кл. Рј.