ре́брити
ребрити
Лема
ребрити
Извор
том 5, стр. 470, редослед 16
- —
ходати, ићи по странпутицама, базати, тумарати.
Замишљен и прогоњенједпом мисли, Мрвош ребри улицама, стаје на ћупријама.
Пододреднице
1. истуривши бок, пропињући се накривити се, искосити се (обично о коњу). — Ребрило се кљусе ... упропнице скакало. Шапч. 2. фиг. разметати се, правити се важан. — Не бих јој ја дао да се ребри по мојој кући. Вес. Маше јахачким бичем и, ребрећи се, прича нешто гласно гђи Н. Матош
Изворни текст (OCR)
ре́брити, ре̂брӣм несврш. ходати, ићи по странпутицама, базати, тумарати. — Замишљен и прогоњенједпом мисли, Мрвош ребри улицама, стаје на ћупријама. Куш.