Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ре̏вао

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 471

ре̏вао

ревао

Лема

ревао

Извор

том 5, стр. 471, редослед 27

  1. 1.

    -а̄ло) несврш. 1. пуштати гласове својствене магарцу̀, њакати.

    несврш. — несвршени глагол
    — Једно магаре ... живо се разревало; однекуда друго се одзове, и оба сложно реву.
    Ћип.
  2. 2.

    погрд. јаукати, дречати, дерати се.

    погрд. — погрдно
    — Стаде сада плакати и ревати ... од љутога јада.
    Брл.
    Ко то виче тако? ... Носи те враr, магарчино једна! ... Шта ревеш?
    Мат.
  3. 3.

    продирати, наваљивати уз шум, буку.

    — Реве реком силно запјенушена вода.
    Љуб.
  4. 4.

    ићи, ударати у страну, странпутицом, застрањивати.

    archaic
    заст. — застарело
    — Реве на страну као Марково рало. Н. посл. Вук. \ре̏ве̄д м бот. рабарбар(а).
    Сим.
    Реч.
Изворни текст (OCR)
ре̏вао, -а̄ла, -а̄ло) несврш. 1. пуштати гласове својствене магарцу̀, њакати. — Једно магаре ... живо се разревало; однекуда друго се одзове, и оба сложно реву. Ћип. 2. погрд. јаукати, дречати, дерати се. — Стаде сада плакати и ревати ... од љутога јада. Брл. Ко то виче тако? ... Носи те враr, магарчино једна! ... Шта ревеш? Мат. 3. продирати, наваљивати уз шум, буку. — Реве реком силно запјенушена вода. Љуб. 4. заст. ићи, ударати у страну, странпутицом, застрањивати. — Реве на страну као Марково рало. Н. посл. Вук. \ре̏ве̄д м бот. рабарбар(а). Сим. Реч.