ре́вносно̄ст

ревносност, ревност

Лема

ревносност

Варијанте

ревност, ре́вно̄ст

Извор

том 5, стр. 473, редослед 21

1.
а особина онога који је ревпостан, усрдност, велика преданост (нечему); марљивост.
— Зауставих се код вашега пчелињака да разматрам ревност тих крилатих ... живиница.
Шен.
У Захара букне ревност да угоди господинV.
Глиш.
б. заузимање, настојање, брига.
— У превеликој ревности за своју парохију неуморно одашиље замолнице.
Кос.
2.
ревњивост, завидљивост.
— Није било ни трунке прљавштине, зависти, ревности, а још мање разврата.
Марк. Св.

Изворни текст (OCR)

ре́вносно̄ст и ре́вно̄ст, -ости ж 1. а. особина онога који је ревпостан, усрдност, велика преданост (нечему); марљивост. — Зауставих се код вашега пчелињака да разматрам ревност тих крилатих ... живиница. Шен. У Захара букне ревност да угоди господинV. Глиш. б. заузимање, настојање, брига. — У превеликој ревности за своју парохију неуморно одашиље замолнице. Кос. 2. ревњивост, завидљивост. — Није било ни трунке прљавштине, зависти, ревности, а још мање разврата. Марк. Св.