рѐгистар

рѐгистар, -стра М фр. 1. а. попис, списак, преглед (особа, речи, предмета итд., обично по азбучном реду). —У библиографском реrистру композиторова опуса нема података о томе ко је аутор текста. Коњов. фиг. Увијек је најприје средио регистар својих послова за идући дан. Шкреб. б. прописана књига у коју се уносе, заводе приспели и послати списи, акти. — Само сам неколико дана био на препису, после ме одведе у архиву на регистар. Ком. в. књига у коју се уписују привредне организације, бродови, моторна возила и сл. и тим уписом стичу одређена права (правно постојање, право коришћења итд.). — Регистар привредних организација је јаван. Ар2. 1954. 2. муз. а. одређени низ тонова неког инструмента, степен висине и јачине гласа, низ тонова љуоског гласа који се производе истим положајем гласних жица. — Њезин глас са својим звучним регистрима и меканим каденцама милује кроз слушалицу њеГово лице. Бег. б. направа за мењање висине, боје и јачине звука (у оргуљама, хармоници и сл.). — lему су се стално меле по глави теорије педагога ... и оно спајање регистара На оргуљама. Леск. Ј. фиг. lаrлашава lce  потреба да се ... употреба притиска, силе и претњи избрише из регистра дипломатскиХ инструмената. НИН 1958. 3. ред слова у писаћо машини.