ре̑д

ре̑д м (лок. ре́ду; мн. ре̏дови и ре́дови, ген. ре̏до̄ва̄ и ре́до̄ва̄ (заст. ре́дӣ), дат., з1 инстр. и лок. ре̏довима и ре́довима) 1. а. скуп онога што долази једно иза другога, у једној линији, низ (људи, животиња, ствари). — Капетан ... је ... наложио да изађе из реда сваки десети човјек. Јонке. Редови кола стоје пред каменим млиновима. Дед. В. б. положај онога што се налази поређано једно иза другог, испод другог или једно поред другог. — Разапели би неколико реди жица у хоризонталном положају на тачно одређеним висинама. Јак. 2. место у временском низу, време, тренутак када треба неко нешто да ради. — Говори о томе кад је на тебе ред, али сада ме не прекидај. Креш. 3. низ писаних или штампаних слова, односно речи у једној линији. — Отворио сам књиге ... Нашао сам пуно ... бележака по њима и исподвлачених редова. Лаз. Л. 4. редослед, распоред, поредак. — Све су то елементи који сУ ... утицали на ред којим су песме сложене. Поп. В. Видјело се да је у ње сад утврђен њезин ред мисли. Крањч. Стј. 5. стање уређено законским прописима, јавни поредак. — Опћински биљежник ... бијаше ... искрени присташа реда и поретка. Кол. 6. а. правило, пропис о понашању, поступцима, пристојност. — Жени испаде један пакет. Као човек који зна ред, ја се сагнем, подиГнем. Андр. И. б. правилан, установљен ток и начин рада, поступања, поступак. — Што се тиче лијечења ... фра Брне уведе оваки ред у своме животу. Мат. Тим путем се долази ... до примјене демократских начела без обзира на изборни ред. Мј. 193б. в. уређено, сређено стање; дисциплина (у кући, установи и сл.). — Чистоћа и ред одмах засвијетле. Кал. Старији ђаци преслишавају млађе... одржавају ред у школи итд. Глиш. Г. поредак, стање одређено по неким начелима (обичајима, традицијом, природним законима) или по личној вољи. — За којих пола сата вратило се све у пријашњи ред. Крањч. Стј. Али-паша ... у свакој вароши се задржавао дуже и одмах уводио свој ред. Андр. И. 7. друштвени сталеж, сталешка група, класа. — Адвокатски ред нема своје аутономије. Мј. 1926. 8. монашка, калуђерска дружина; духовници, свештенство. — Аркимандрит изређа све оне тешке погодбе са којима се улази у ред монашки. Ранк. Није тек случајно да је произашао из фрањЂевачког реда. Баз. 9. ранг, степен, врста, категорија по којима се одређује вредност, значај кога или чега. — »Горски вијенац« естављен ред великих дела наше књижевности. Панд. 10. орден, одликовање. — Кнегињица је видјела како је у униформи и са свим редовима изашао из куће. Крањч. Стј. 11. а. већи број кога или чега, скупина, група. — Они избацују из борбе читаве редове организираниХ радниХ маса. Крањч. Стј. Иако је Даничић рано умро, дао је] ... са поузданошћу и акрибијом — цео ред крупних дела. Бел. б. мн. војн. војна јединица; део војне јединице. — Станко се проби кроз турске редове. Вес. в. спорт. група играча, тим, момчад. — Нападачи ће успјешно збунити редове обране противника. Ват. 12. време проведено или које треба провести на каквом раду, на смени, смењујући се с ким. — 1ошто напунише нов казан, посла Танасија да одспава свој ред ... а он остаде сам да подржава ватру. Андр. И. 13. биол. једна од систематских категорија у биологији (између класе, разреда и породице, фамилије). — Радове сличне грађе скупљамо у више систематске категорије: породице, редове, разреде итд. НЧ. 14. мат. (обично мн.) низ бројева или величина које се постепено повећавају или умањују по одређеном правилу, прогресија: аритметички ~, геометријски ~. 15. (обично у изразима: први ~, други ~) заст. школска оцена (позитивна или негативна). — Незаборавним му је ... остало како га је у реалци ... спасио од другог реда Из математике. Цес. А. 16. (обично уз реч »неколико« у облику ген. јд.) песн. пута. — Затим летну орао још неколико реда. Митр. 17. покр. дан и ноћ, двадесет четири сата. Вук Рј.