Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

реда̀кција

жтом 5, стр. 482

реда̀кција

редакција

Лема

редакција

Етимологија

Latin

Извор

том 5, стр. 482, редослед 4

  1. 1.а.

    колектив особа које прегледају, па прихватају (или одбијају) оно што се даје за штампу, уредништво.

    — Редакција је то ... место протумачила у белешци.
    Сек.
  2. 1.б.

    место, просторије у којима се то обавља.

    — Почело се онда говорити по редакцији да јест нешто на ствари.
    Крл.
  3. 2.а.

    приређивање (исправљање, дотеривање) неког рукописа за штампу, редиговање; оно што је редиговано.

    — Ни код прве редакције
    — за ревију, ни код друге редакције
    — за књигу, није посвећена потребита помња.
Изворни текст (OCR)
реда̀кција ж лат. 1. а. колектив особа које прегледају, па прихватају (или одбијају) оно што се даје за штампу, уредништво. — Редакција је то ... место протумачила у белешци. Сек. б. место, просторије у којима се то обавља. — Почело се онда говорити по редакцији да јест нешто на ствари. Крл. 2. а. приређивање (исправљање, дотеривање) неког рукописа за штампу, редиговање; оно што је редиговано. — Ни код прве редакције — за ревију, ни код друге редакције — за књигу, није посвећена потребита помња.