Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ре́дак

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 481

ре́дак

редак QA: medium

Лема

редак

Извор

том 5, стр. 481, редослед 6

  1. 1.а.

    ре́тка, ре́тко (одр. ре̂ткӣ и рѐткӣ комu. ре̏ђӣ), ијек. ријѐдак супр. густ а. који је размакнут један од другога, чији су редови размакнути, удаљени један од другог.

    одр. — одређени вид придеваијек. — ијекавскисупр. — супротно
    — Ретке, дуге ... длаке његове браде замрсише му се у прстима.
    Чипл.
    Понесе снаси ... огледало и ... ријетки чешаљ.
    Вук
  2. 1.б.

    кроз који се може видети, провидан, прозиран, слаб (о магли, диму).

    — Кроз ријетку маглу назирале су се раштркане куће.
    Чол.
    Риједак се модри дим повлачио преко пламених далија.
    Торд.
  3. 1.в.

    који садржи мању количину одређених, потребних састојака (о кафи, чорби и сл.).

    сл. — слично
    — Липају ретку .. прекувану кафу.
    Нед.
  4. 1.г.

    који лако пропушта светлосне зраке.

    physics
    физ. — физика
    — Ако зрака свјетлости пређе ... кроз граничну плоХV између два средства, од којих је прво оптички рјеђе, а друго оптички гушће, ломит ће се. Физ.
  5. 2.

    који се јавља у већим временским размацима; супр. чест.

    супр. — супротно
    — У ријетке се петке могла уљешцати каквим комадићем накита.
    Креш.
  6. 3.

    необичан, изузетан, особит.

    — Његов прадед је као редак јунак погинуо у рату.
    Дом.
    Подмукли Арсен је ... добро познат са своје ријетке ћуди.
    Мул.
  7. 4.

    кога или чега нема довољно, у коме или чему се оскудева.

    — Свештенство под ТVрцима] ... бивало је из дана у дан све ређе.
    Ђорђ.
    Дуван је био риједак као и хљеб
Изворни текст (OCR)
ре́дак2, ре́тка, ре́тко (одр. ре̂ткӣ и рѐткӣ; комu. ре̏ђӣ), ијек. ријѐдак 1. супр. густ а. који је размакнут један од другога, чији су редови размакнути, удаљени један од другог. — Ретке, дуге ... длаке његове браде замрсише му се у прстима. Чипл. Понесе снаси ... огледало и ... ријетки чешаљ. Вук. б. кроз који се може видети, провидан, прозиран, слаб (о магли, диму). — Кроз ријетку маглу назирале су се раштркане куће. Чол. Риједак се модри дим повлачио преко пламених далија. Торд. в. који садржи мању количину одређених, потребних састојака (о кафи, чорби и сл.). — Липају ретку .. прекувану кафу. Нед. г. физ. који лако пропушта светлосне зраке. — Ако зрака свјетлости пређе ... кроз граничну плоХV између два средства, од којих је прво оптички рјеђе, а друго оптички гушће, ломит ће се. Физ. 1. 2. који се јавља у већим временским размацима; супр. чест. — У ријетке се петке могла уљешцати каквим комадићем накита. Креш. 3. необичан, изузетан, особит. — Његов прадед је као редак јунак погинуо у рату. Дом. Подмукли Арсен је ... добро познат са своје ријетке ћуди. Мул. 4. кога или чега нема довољно, у коме или чему се оскудева. — Свештенство под ТVрцима] ... бивало је из дана у дан све ређе. Ђорђ. Дуван је био риједак као и хљеб