резигни́рати

резигнирати

Лема

резигнирати

Извор

том 5, стр. 491, редослед 5

1.
и несврш (по)мирити се са судбином, преда(ва)ти се судбини; повући се, повлачити се с положаја, из службе.
с — средњи род
— Она је резигнирала и још се увијек нада.
Крл.
Пошто је ... прошао свирепа искуства страха и ужаса, Он ПОлако резигнира: мирно чека сво судњи час. Пол. 1958.
2.
отворити, отварати, отпечатити опоруку, тестамент. Кл. Рј.

Изворни текст (OCR)

резигни́рати, -ѝгнӣра̄м сврш. и несврш. 1. (по)мирити се са судбином, преда(ва)ти се судбини; повући се, повлачити се с положаја, из службе. — Она је резигнирала и још се увијек нада. Крл. Пошто је ... прошао свирепа искуства страха и ужаса, Он ПОлако резигнира: мирно чека сво судњи час. Пол. 1958. 2. отворити, отварати, отпечатити опоруку, тестамент. Кл. Рј.