ре̏зница
резница
Лема
резница
Варијанте
ре́зница
Извор
том 5, стр. 492, редослед 4
- 1.
одсечени део биљке (стабла, корена, листа) који се, стављен у влажну земљу, песак или воду, развија у самосталну биљку.
— Домаћин обично не калеми већ доноси материјал калемарима, резнице и племке. Пол. 1958.
- 2.
рез (2).
— Превуче му оштар ножић преко средине уха ... Нећу да ти кварим ухо ... али нек стоји резница.
Изворни текст (OCR)
ре̏зница и ре́зница ж 1. одсечени део биљке (стабла, корена, листа) који се, стављен у влажну земљу, песак или воду, развија у самосталну биљку. — Домаћин обично не калеми већ доноси материјал калемарима, резнице и племке. Пол. 1958. 2. рез (2). — Превуче му оштар ножић преко средине уха ... Нећу да ти кварим ухо ... али нек стоји резница. Ранк.