Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

резона̀нтан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 492

резона̀нтан

резонантан

Стална адреса

Лема

резонантан

Извор

том 5, стр. 492, редослед 14

  1. а.

    који одјекује, који се разлеже; звучан, снажан (о гласу).

  2. б.

    (обично одр.) који се односи на резонанц(иј)у; који резонира, који је у сазвучју, чији се ритам треперења подудара са другим извором таласа.

    одр. — одређени вид придева
    — Можемо споменути ... важну употребу везаних резонантних крVГова.
    Физ. 2
Изворни текст (OCR)
резона̀нтан, -тна, -тно а. који одјекује, који се разлеже; звучан, снажан (о гласу). б. (обично одр.) који се односи на резонанц(иј)у; који резонира, који је у сазвучју, чији се ритам треперења подудара са другим извором таласа. — Можемо споменути ... важну употребу везаних резонантних крVГова. Физ. 2.