Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

резони́ра̄ње

стом 5, стр. 492

резони́ра̄ње

резонирање

Стална адреса

Лема

резонирање

Извор

том 5, стр. 492, редослед 21

  1. —

    гл. им. од резонирати гост. Јов. Ј. фиг. мудријашити.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицафиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Стиснут резони́рати?, -нӣра̄м несврш. = резоновати расуђивати, закључивати; претресати, расправљати. — Свако је резонирао да се надвојвода ... мора дочекати као ћемо ипак до сто форинти плаће, па зато
    НЕ
    користи ништа резонирати.
    Нех.
Изворни текст (OCR)
резони́ра̄ње с гл. им. од резонирати. резони́рати?, -нӣра̄м несврш. = резоновати расуђивати, закључивати; претресати, расправљати. — Свако је резонирао да се надвојвода ... мора дочекати као гост. Јов. Ј. фиг. мудријашити. — Стиснут ћемо ипак до сто форинти плаће, па зато не користи ништа резонирати. Нех.