Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ре́ка

жтом 5, стр. 494

ре́ка

река, ријека

Лема

река

Варијанте

ријека, ријѐка

Извор

том 5, стр. 494, редослед 18

  1. 1.

    јачи стални водени ток који истиче из извора или настаје од горских бујица, потока и тече коритом до ушћа.

    — Данас нама кажу, деци овог века ... да нас је захватила западњачка река.
    Рак.
  2. 2.

    фиг. мноштво, маса, велика количина, велики бро нечега што тече, што се креће.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Из очију потече река суза.
    Вес.
    Ни једног часа пут није без човјека
    — све се ово точи у град ... ова ријека људи и возила.
    Кал.
Изворни текст (OCR)
ре́ка, ијек. ријѐка, ж 1. јачи стални водени ток који истиче из извора или настаје од горских бујица, потока и тече коритом до ушћа. — фиг. Данас нама кажу, деци овог века ... да нас је захватила западњачка река. Рак. 2. фиг. мноштво, маса, велика количина, велики бро нечега што тече, што се креће. — Из очију потече река суза. Вес. Ни једног часа пут није без човјека — све се ово точи у град ... ова ријека људи и возила. Кал.